Hranom unosimo energiju i hranljive i zaštitne materije kako bi očuvali i unapredili zdravlje. Unos dovoljnih količina vode je od velike važnosti u ovom životnom periodu.
Neizostavan deo života je i adekvatna fizička aktivnost prilagođena fizičkim mogućnostima svake osobe. Dobro izbalansirana ishrana tokom života, pa i u starijim godinama, može da smanji rizik od nastanka brojnih hroničnih bolesti kao što su recimo: osteoporoza, gojaznost, šećerna bolest, visok krvni pritisak, srčane bolesti i neke vrste malignih oboljenja. Pridržavajte se i nekih osnovnih pravila:
- Izaberite raznovrsnu hranu, a izbegavajte kaloričnu hranu male hranljive vrednosti (hranu koja obiluje mastima i prostim šećerima, a siromašna je u vlaknima, složenim ugljenim hidratima, belančevinama i vitaminima i mineralima)
- Izbegavajte slađene sokove i prekomerne količine alkohola.
- Izaberite hranu sa što manje zasićenih masti (masti životinjskog porekla) i holesterola. Biljne masti, margarine i punomasne mlečne proizvode izbegavajte ili koristite u što manjim količinama. Koristite minimalne količine kvalitetnih ulja.
- Birajte pretežno hranu biljnog porekla: žitarice, voće i povrće.
- Preporučuju se pretežno mleko i mlečni proizvodi od obranog mleka, veća zastupljenost ribe, piletine i mahunarki.
Mnogi ljudi u starijem dobu imaju problema vezanih za ishranu u smislu teškoća sa žvakanjem recimo ,tako da umesto svežeg voća mogu pokušati sa konzumiranjem ceđenih voćnih sokova i kompota od voća bez ili sa vrlo malo šećera: jabuka, breskva, kruška. Umesto povrća mogu uzimati sokove od povrća ili pasirano, odnosno usitnjeno povrće. Meso je isto teže žvakati ako starija osoba ima neki problem upravo u vezi žvakanja, tako da je onda najbolje da ga jede mleveno ili seckano. Jesti jaja, mleko, sireve, jogurt, a od žitarica: kuvane žitarice, pirinač bareni, mekan ili nakvašen hleb, biskvit.
Ukoliko ljudi imaju teškoće pri varenju hrane, recimo mleka, treba pokušati sa proizvodima koji izazivaju manje tegobe kao što su krem čorbe, pudinzi, jogurt, mladi sirevi...
Ako postoji problem usled uzimanja kupusa, karfiola brokoli, onda probajte sa sokovima od istih i naravno ispasirati povrće ili konzumirati povrće koje manje smeta, recimo boranija, šargarepa ili krompir.
Često se u starijem životnom dobu javlja problem otežane nabavke hrane. Zbog toga bi uz pomoć rodbine, komšija ili prijatelja trebalo organizovati nabavka hrane za duži vremenski period, a bilo bi dobro da u lokalnim zajednicama postoji rad volontera ili zdravstvenih radnika ili verskih zajednica koji će starijim osobama dostavljati namirnice kako bi oni bili "mirni" što se tiče nabavke hrane za neki duži vremenski period.
Starije osobe često pate od gubitka apetita, koji može biti uzrokovan različitim stanjima a i bolestima. Često je razlog usamljenost i gubitak želje za pripremanjem obroka samo za sebe ili osećaj da hrana nema onaj isti ukus i miris kao ranije (usled uzimanja nekih lekova).
Šta učiniti?
- Pozovite prijatelje, rodbinu ili komšije ponekad na ručak.
- Pripremite hranu unapred i zamrznite,tako da nećete morati svaki dan da spremate hranu.
- Koristite i malo začina kako biste hrani poboljšali ukus.
- Pitajte Vašeg izabranog lekara da li lekovi koje uzimate utiču na čulo ukusa i mirisa pa zbog toga slabije jedete.
Nedostatak sredstava je veoma čest razlog za nedovoljnu i nekvalitetnu ishranu na žalost. Zbog toga ljudi kupuju jeftiniju hranu kao što su pasulj, pirinač, sočivo, testenina.
Nabavljaju hranu po najnižim cenama a pošto su starijeg doba prinuđeni su da zbog svog narušenog zdravstvenog stanja i nemogućnosti da idu od prodavnice do prodavnice često kupuju proizvode u prodavnici u kojoj su recimo najviše cene.
Pobrinite se da u ishrani imate dovoljno hrane bogate skrobom i dijetnim vlaknima kao što su: hleb, pirinač, testenine, pahuljice, krompir.
Zatim, hrana bogata gvožđem: crveno meso, grašak, pasulj, sardina, tunjevina, žumance, tamno zeleno povrće i pahuljice, džigerica naravno.
Koristite u ishrani što više zelenog povrća, pirinač, kao i hleb od tamnog brašna u njima se nalazi folna kiselina koja će Vam omogućiti dobro zdravlje.
Obavezno uzimajte mleko, sir, jogurt, oni su Vam bogati kalcijumom koji Vas opet štiti od osteoporoze, bolesti koja često napada osobe starijeg životnog doba a ispoljava se u vidu smanjenja gustine koštanog tkiva tako da često dolazi do preloma kostiju. Kalcijuma takođe možete naći i u sardinama, lisnatom povrću kao i proizvodima od soje.
Pijte dovoljne količine vode u toku dana da bi Vaš organizam normalno funkcionisao. Ujedno ćete smanjiti mogućnost pojave zatvora ili opstipacije. Trebalo bi dnevno da se popije 6-8 čaša vode, ili neke druge tečnosti ali to zavisi i od Vaše fizičke aktivnosti. Znaci koji govore da niste uneli dovoljno tečnosti u Vaš organizam su: tamna mokraća, učestale glavobolje, konfuzija, preosetljivost, smanjena koncentracija.
Eto dragi moji, Vi koji se nalazite u starijem životnom dobu koje naravno sve nas čeka, to je bilo nekoliko saveta kako da lakše savladate probleme sa kojima se svakodnevno susrećete i nadam se da će Vam bar neki savet biti od pomoći.
(deo teksta je preuzet od izjzv)
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška :)