Dom zdravlja Žabalj

Dr Marija Bodić - stomatolog

  Briga o zdravju zuba deteta počinje još u utrobi majke. Oblik, boja i veličina zuba su nasledne osobine, dok se na njihovu strukturu može uticati ispravnim higijensko- dijetetskim režimom. Da bi se zubi u prenatalnom periodu adekvatno razvili i dobro mineralizovali neophodna je ishrana bogata vitaminima A, D, C i B kompleksa kao i oligomineralima, među kojima se izdvajaju kalcijum i fosfor u obliku fosfata. Deficit proteina, vitamina i mineralnih materija dovodi do teških strukturnih promena na zubnim tkivima koje rezultiraju njihovim lošim izgledom, promenom veličine, oblika i boje, kao i smanjenom funkcionalnošću. Zubi kod kojih sinteza dentina i gleđi nije adekvatno završena u utrobi majke smanjene su biološke vrednosti, često su krti i lome se.

  Uloga fluorida u procesu sinteze tvrdih zubnih tkiva je neosporna. Njihovim svakodnevnim unosom počevši od četvrtog meseca trudnoće, zubi u vilicama nerođene bebe postaju bolje mineralizovani i otporniji na razgradnju kariogenim bakterijama. Izvesne količine fluorida detetu se nakon rođenja mogu preneti i majčinim mlekom. Sa uzimanjem fluorida treba nastaviti i u dečijem uzrastu, sve do dvanaeste godine života, kada se završava proces mineralizacije zuba. Ispravnim režimom ishrane i kontinuiranom ugradnjom kalcijuma, fosfora i fluorida u zubna tkiva, zubi postaju čvrsti i otporni na patogene nokse. Nedostatak vitamina, posebno A, C i E dovodi do slabljenja desni i česte pojave njihovog zapaljenja. Namirnice koje treba unositi za dobro opšte zdravlje ali i za zdravlje i čvrstinu zuba su povrće, voće, sir, jogurt, mlečni proizvodi.

  Najčešće zubno oboljenje dece jeste KARIJES. Može se javiti odmah nakon nicanja mlečnih zuba u vidu kruga koji ih u potpunosti obavija. Zove se CIRKULARNI KARIJES. Bol se javlja pri konzumiranju hrane i pića, dete slabije napreduje, a teško mu možemo pomoći jer nije u stanju da podnese bilo kakvu intervenciju u ustima. Cirkularni karijes nazvan je baby bottle caries jer je izazvan slatkimnapitcima koji se odojčetu daju u flašici sa cuclom ili varalicom umočenom u med, trikom koji majke koriste kako bi smirile svoju bebu. Njegovom progresijom mogu nastati oboljenje zubnog živca, a to su bolna stanja koja se obično završavaju preranim vađenjem mlečnog zuba.

  Izazivači karijesa su bakterije koje razlažu šećere, što znači da konzumiranje slatkih namirnica (grickalice, slatkiši, bombonice, lizalice, čokolade, gazirani i ostali zašećereni napitci) kao i konzumiranje kašaste i lepljive hrane favorizuje njegovu pojavu i razvoj. To ne znači da detetu treba zabraniti slatkiše. Slatke namirnice treba uzimati uz glavne obroke, kako bi se puferski sistemi pljuvačke izborili sa zonama jače kiselosti u ustima. Ukoliko dete ceo dan „nešto žvaće“, puferski sistemi pljuvačke se iscrpljuju i njihov  antikariogeni efekat slabi. Ali ako smanjimo unošenje šećera i drugih rafinisanih ugljenih hidrata i vodimo računa o higijeni usta i zuba, grickanje između obroka ograničimo, znatno ćemo smanjiti rizik od nastanka karijesa U svakom slučaju rešenje je u pranju zuba nakon svakog obroka. Ipak takvu disciplinu, retko možemo očekivati i od znatno starijih i odgovornijih, pa je sasvim dovoljno, prati zube dva puta dnevo, ujutru i uveče. Ali svakako je najvažnije PRANJE ZUBA PRE SPAVANJA. Ukoliko se zubi ne operu pre spavanja, meke naslage, ostaci hrane i velika količina bakterija, zaostale na zubima i desnima, imaju pred sobom celu noć da oštete zubna tkiva i prouzrokuju karijes. U toku dana, kada je dete budno, lučenje pljuvačke je obilnije, što donekle pomaže čišćenju zuba. U toku spavanja pljuvačka se luči u mnogo manjoj količini, tako da tada izostaje tzv. fiziološko čišćenje zuba. Sve ovo ukazuje na to da dete NE SME OTIĆI U POSTELJU BEZ TEMELJNOG PRANJA ZUBA.

  I kada beba nema nijedan zub treba započeti sa održavanjem oralne higijene. Čistom gazom namočenom u vodu, čiste se bebine desni i unutrašnja strana obraza. Pojavom prvog mlečnog zuba u bebinim ustima počinje se sa pranjem pomoću četkice za zube bez upotrebe paste za zube. Smatra se da deca do treće godine života ne znaju pravilno da ispljunu sadržaj iz usta pa do tada ne treba koristiti pastu, a posle treće godine postepeno se i ona uvodi prilikom održavanja oralne higijene. Na tržištu se nalaze brojna sredstva za održavanje oralne higijene namenjena dečijem uzrastu. Za pranje zuba treba koristiti manje četkice za zube i paste koje u sebi sadrže fluoride. Paste za zube namenjene deci su prijatnog ukusa i mirisa i ne deluju štetno na njihov želudac ukoliko ih prilikom pranja zuba progutaju u manjoj količini. Pravilno pranje zuba je njihovo četkanje u pravcu nicanja zuba (gore kako pada kiša, a dole kako trava raste). Ovu radnju kod dece treba da sprovode roditelji i to kod vrlo male dece tako što dete treba položiti u ležeći položaj, sa malo odignutom glavom, u svoje krilo ili ako dete stoji, naslonite njegova leđa na Vas, sa glavom blago zabačenom u nazad i tako mu perite zube. Detetu treba dati ogledalo, kako bi ono moglo da prati postupak. Deca oponašaju roditelje, te oni svojim postupcima i ponašanjem uče dete pranju zuba. Dok dete ne savlada tehniku pranja zuba, treba mu pomagati i ceo ritual pretvoriti u zanimljivu igru. Od šeste do dvanaeste godine života kada bi trebalo da deca već uveliko sama peru zube, ipak roditelji moraju to da kontrolišu, a u izuzetnim slučajevima, da još uvek pomažu u pranju zuba. Da li su zubi oprani ili ne, roditelj može jednostavno da proveri, prolazeći oko vratova zuba najobičnijom čačkalicom za zube. Ukoliko se pri toj kontroli na vrhu čačkalice zapaze beličasto-žućkaste naslage, neophodno je ponoviti proces.

  Rani gubitak mlečne denticije onemogućava malom pacijentu pravilnu ishranu. Nedostatak zuba u prednjem delu vilice dete doživljava kao estetski hendikep koji može dovesti do povlačenja u sebe i izbegavanje kontakta sa vršnjacima. Gubitak mlečnog zuba je gubitak stimulansa za adekvatan razvoj vilica i gubitak čuvara prostora za postavu stalnog zuba. Deca koja prerano izvade mlečne zube gotovo po pravilu imaju nedovoljno razvijene vilice u kojima se ne mogu smestiti svi stalni zubi.

  Deca se po pravilu plaše zubara. Sem pomalo zastrašujućeg izgleda stomatološke stolice i instrumenata, tu se potkrala i greška roditelja. Svoja neprijatna iskustva iz stomatoloških ordinacija i pretrpljeni bol ne treba nikad prepričavati pred decom. Svojim primerom dete treba usmeriti da zubara prihvati kao prijatelja i da mu odlazak u stomatološku ordinaciju bude prijatan. Ukoliko se sa odlascima stomatologu počne na vreme sve će se svesti na rutinske kontrole, prijatan razgovor i fluorizaciju zuba. Pojava karijesa podrazumeva plombiranje i lečenje zuba što malom pacijentu može biti dosta neugodno. Ukoliko su patološki procesi uznapredovali, bolne intervencije mogu kod njega stvoriti stah i otpor prema stomatologu koji se kasnije znatno teže prevazilazi. Zato je preporuka da PRVI PUT NA STOMATOLOŠKI PREGLED RODITELJ DOVEDE DETE NAJKASNIJE KADA ONO NAPUNI 12 MESECI, tj. da se taj prvi pregled obavi najkasnije 6 meseci po nicanju prvog mlečnog zuba. Tada dete ima sve zdrave zube i ova poseta je ustvari edukacija roditelja kako da sačuvaju zdravlje zuba svoje dece.

   Zato, treba prihvatiti odgovornost. Roditelji su ti koji deci stvaraju obrasce ponašanja u različitim životnim oblastima. Ukoliko prihvatimo da je preventiva više od pola zdravlja, pravilnom higijenom i ishranom kao i redovnim stomatološkim pregledima može se postići zdrav i lep osmeh i time lišiti dete svih neugodnosti posete stomatologu.

Dnevna doza tableta sa fluoridima u odnosu na uzrast deteta (Deci uzrasta do 2 godine se NE PREPORUČUJE).

Rešite test "Zdravlje zuba vaše dece"