Najveća greška koju prave osobe koje žele da smršaju je preskakanje obroka. Svaki preskočeni obrok znači da će naredni obrok biti veći. Da bi se smanjila telesna masa, neophodno je da se smanji energetski unos hrane i da se poveća energetski rashod, tj. da se poveća fizička aktivnost. Veoma je bitno da se jede češće a pomalo što znači: 3 glavna obroka i dve male užine.
Kada je cilj postizanje poželjne telesne mase, najbolji prijatelj u kuhinji je kuhinjska vaga (za merenje količina namirnica), ali i sudovi određenih zapremina.
- supena kašika - 15 ml.
- kafena kašika - 5ml
- šolja - 250 ml.
Prvi korak ka postizanju poželjne telesne mase je otvaranje frižidera i ostave - velike količine hrane su nepoželjne u kući osobe koja želi da se oslobodi viška kilograma. Ovo se posebno odnosi na namirnice koje imaju veliku energetsku vrednost - slatkiši, grickalice i osvežavajuća bezalkoholna pića. U frižideru ne bi trebalo da stoje ni majonez, margarin, salatni prelivi na bazi majoneza, senf. Mlečni proizvodi koje bi trebalo izbegavati su tvrdi masni sirevi (gauda, parmezan...), topljeni sirevi, pavlaka, mileram, sirni namazi, buter.
Mesne prerađevine - kobasice, kulen, suvi vrat, parizeri, viršle, paštete, mesni naresci, čvarci, slanina, svakako nisu dobri saveznici osobi koja želi da skine višak kilograma.
Hleb, testenine i pecivo napravljeno od belog brašna imaju veću energetsku vrednost u odnosu na hleb, testeninu i pecivo napravljeno od celog zrna žitarica crni, polubeli, graham, ražani). Prepečeni hleb (tost) ima veću energetsku vrednost u odnosu na svež hleb (oduzeta je voda svežem hlebu, te je na taj način "koncentrisana" energija). Namirnice od kukuruznog brašna su takođe bogate energijom (proja, kačamak) kao i kokice i pahuljice od kukuruza (corn fleks). Mekike, krofne, palačinke, lazanje, pice... izbegavati u širokom luku.
Potrebno je izbegavati alkoholna pića jer imaju veliku energetsku vrednost, sem toga aperitiv "otvara apetit"...
ŠTA ODABRATI OD NAMIRNICA?
U današnje vreme je mnogo lakše izabrati namirnice koje ne goje jer imaju smanjen sadržaj mlečne masti, bez dodatnog šećera su itd.
ŽITARICE - hleb, testenine i peciva napravljeni od celog zrna žitarica. Količina hleba koja se može pojesti u toku dana je 200-250g. (3-4 parčeta hleba, raspoređenih na tri glavna obroka). Pahuljice od žitarica (ražene, zobene, ječmene) - 30 do 40g (2-3 supene kašike) uz obran jogurt ili obrano mleko uz dodatak 2-3 naseckana oraha, lešnika ili badema, mogu biti ukusna užina ili deo večere.
POVRĆE - sve vrste povrća osim krompira i pasulja se mogu koristiti u velikoj količini. Naime ove dve vrste povrća imaju veću energetsku vrednost, te je njihov unos ograničen. Svo povrće je najbolje koristiti sveže (ukoliko je to moguće), bareno ili dinstano na vodi. Dodavanje zaprške, pavlake ili jaja je nepoželjno u pripremanju variva. Takođe, prženje (pomfrit) i pohovanje povrća treba izbegavati (pohovan patlidžan, pohovane tikvice, musake...)
VOĆE - pojedine vrste voća imaju veći sadržaj šećera, te je neophodno da se ove vrste voća unose u manjoj količini. Banane, grožđe, smokve, suvo voće imaju veći sadržaj šećera u odnosu na druge vrste voća.
Voće je uvek bolje koristiti sveže. Ako je sa ljuskom koja se može jesti, jabuke, kruške, breskve, kajsije, šljive...) najbolje je da se voće dobro opere i da se jede zajedno sa ljuskom, zbog balastnih materija koje regulišu stolicu.
Kompoti i suvo voće imaju veću energetsku vrednost u odnosu na sveže voće.
MLEKO I MLEČNI PROIZVODI - neophodni su u ishrani ljudi jer se kalcijum najbolje usvaja iz ovih namirnica. Neophodno je da se unose obrani mlečni proizvodi - na tržištu postoje obrani mlečni proizvodi sa 0,1 mlečne masti, 0,9% ml. masti, 1,6% ml. masti, 2,8.ml. masti, 3,2% ml. masti i 3,5% ml. masti. Što je manji procenat mlečne masti energetska vrednost mlečnog proizvoda je manja.
MESO, RIBA JAJA - birati posna mesa, pre svega mesa peradi: piletina, ćuretina. U zavisnosti od lipidnog statusa osobe koja je na redukcionoj dijeti, upotreba svinjskog i junećeg mesa je ograničena.
Koliko je mesa potrebno u toku dana: 80-100g. Od mesnih prerađevina mogu se koristiti salama od pilećeg mesa belog, ćurećeg belog mesa i stišnjena šunka (30-40g)
Sve morske ribe (osim girica koje zahtevaju prženje) i sve rečne ribe (osim šarana, soma, manića gde je veći sadržaj masti) su preporučljive, ali barene, pečene u rerni u aluminijumskoj foliji ili na roštilju.
Konzervirane ribe se preporučuju u ishrani, ali je neophodno da se dobro ocede od ulja.
JAJA - bareno belance je jedan od najvećih izvora belančevina.
ULJA, SLATKIŠI, MASTI - najbolji izbor je nerafinisano, hladno ceđeno maslinovo ulje, kao preliv za salatu ili kad je varivo gotovo par kapi ulja.
Eto dragi moji verujem da se mnogima ovo pravilo baš i neće dopasti ali smatram da bi bilo dobro malo pročitati upravo zbog nastupajućih praznika i bogate trpeze kojoj će biti veoma teško odoleti.
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška :)