Font Size

SCREEN

Profile

Layout

Menu Style

Cpanel

Povišena telesna temperatura

Dr Sonja Popov - pedijatar

Zbog normalnih varijacija u telesnoj temperaturi, ne postoji jedinstvena vrednost koja definiše povišenu temperaturu. Međutim prihvaćene vrednosti povišene temperature su:

  • Rektalna temperatura iznad 38 °C
  • Oralna temperatura iznad 37.8 °C
  • Aksilarna temperature iznad 37.2 °C
  • Temperature timpanične membrane preko 38°C u rektalnom modu ili 37,5°C u oralnom modu
  • Čeona temperature iznad 38 °C

Idealnan metod merenja telesne temperature kod dece treba da je ekonomičan, jednostavan i brz i ne treba da uzrokuje nelagodnost kod deteta. Najčešće se meri na lako dostupnim mestima kao što su pazuh, usna duplja, rectum ili uvo (timpanična membrana).

Opširnije: Povišena telesna temperatura

Crevna kandidijaza - dijeta

Dr Sonja Popov - pedijatar

 VOĆE:

  • Dozvoljeno - sveže/smrznuto nezaslađeno voće.
  • Ne preporučuje se - lubenica, banana, grožđe, suvo voće i voćni sokovi.

JAJA: dozvoljeno -  kuvana, pržena i kao dodatak hrani.

 

Opširnije: Crevna kandidijaza - dijeta

Dojenje

Dr Sonja Popov - pedijatar

     Majčino mleko predstavlja prirodni produkt maksimalno prilagođen fiziološkim potrebama i mogućnostima humanog novorođenčeta i odojčeta. Pored idealnog nutritivnog sastava ono raspolaže i brojnim nenutritivnim činiocima koji kompenzuju fiziološku nezrelost deteta u ovoj fazi rasta i razvoja. Dobro je poznato da majčino mleko štiti dete od različitih infekcija, pre svega od gastrointestinalnih i respiratornih, kao i alergijskih manifestacija.

     Dokazano je da majčino mleko i dojenje štite od nekih hroničnih bolesti tokom čitavog života, kao što su dijaberes tip 1, ulcerozni kolitis, Crohn-ova bolest. Osim toga dojenje predstavlja najpraktičniji i najjeftiniji vid ishrane i deluje stimulativno na psihoemotivni razvoj i adekvatno formiranje lica i usne duplje deteta. Osim toga dojenje smanjuje rizik od postpartalne hemoragije majke, depresije, premenopauzalnog karcinoma dojke i janika.

      Američka akademija za pedijatriju insistira da dojenje treba sprovoditi najmanje do kraja prve godine po rođenju. Ishrana na majčinim grudima je posebno značajna za decu alergiske konstitucije, kao i onu koja žive u lošim higijenskim i materijalnim uslovima. U nedostatku majčinog mleka za dohranu ili ishranu odojčeta se daju adaptira ne mlečne formule. To se pre svega odnosi na formule kravljeg mleka. Obično kravlje, kozje i ovčije mleko se, zbog čitavog niza nedostataka, ne savetuje detetu u prvoj godini po rođenju. Zato ne štedite svoje grudi...

Opširnije: Dojenje

Zloupotreba antibiotika

Dr Sonja Popov - pedijatar

    U poslednje vreme se u pedijatriji vrlo često govori o zloupotrebi antibiotika, što je postao globalni problem. Sa druge strane, roditelji koji dovedu dete kod lekara budu iznenađeni i nezadovoljni ako iz ordinacije izađu „praznih ruku“, bez antibiotkog sirupa. Oni ne znaju da je lekar detetu, ne prepisavši antibiotik, najverovatnije učinio veliku uslugu.  Prekomerno propisivanje antibiotika je dovelo do razvoja sojeva bakterija koji su otporni na terapiju.

    Najčešći razlog posete pedijartu su akutne infekcije gornjih disajnih puteva, a čak 95 % njih uzrokovano je virusima. Ovo znači da je upotreba antibiotika u ovim stanjima retko potrebna. Antibiotici se često nepotrebno primenjuju, a i kad se daju s razlogom njihov izbor nije racionalan. Uzimanje antibiotika u situacji kada oni nisu indikovani (virusne infekcije), ne samo da ne koristi, već može dovesti do razvoja otpornosti bakterija na antibiotike, odnosno bakterijske rezistencije. Sve zdrave osobe na površini kože i sluznica imaju saprofitne bakterije koje štite organizam od opasnih mikroorganizama, izazivača bolesti. Kada bolesno dete često i bez razloga uzima antibiotike, saprofiti bivaju uništeni zajedno sa onim bakterijama koje izazivaju bolest. Takođe česta upotreba antibiotika ostavlja naše sluznice bez adekvatne zaštite i otvara put češćim infekcijama.
Antibiotici su lekovi koji spašavaju život, ali svijet je danas suočen s činjenicom da postaju sve otporniji na bakterije jer se troše previše i često zloupotrebljavaju. Mnogi ljudi još nisu svesni činjenice da su antibiotici korisni samo ako se koriste racionalno, a za čovječanstvo je alarmantan podatak da već godinama na tržište ne stižu novi antibiotici jer je njihova proizvodnja vrlo skupa i farmaceutskoj industriji dugoročno neisplativa.

Opširnije: Zloupotreba antibiotika