Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom komarca. Glavni prenosilac je vrsta komarca odomaćena kod nas - Culex pipiens. Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica, u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni takozvani slepi domaćin, jer se infekcija virusom Zapadnog Nila sa njega dalje ne prenosi tj. bolest se ne prenosi sa obolelog na zdravu osobu.
Simptomi groznice Zapadnog Nila nastaju 3-14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Period inkubacije duži je kod imunokompromitovanih osoba. Kod oko 80% inficiranih osoba bolest protiče asimptomatski. Oko 20% zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice ,glavobolje , mučnine,povraćanja, što ponekad može da bude praćeno otokom limfnih žlezda ili pojavom osipa na koži leđa, grudi ili stomaka. Obično pomenuti simtomi prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti. Osetljivost na infekciju virusom groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji je opšta. Međutim, osobe starije od 50 godina, imaju veći rizik od nastanka bolesti i trebalo bi obavezno da se sprovode mere prevencije protiv uboda komaraca. Prisutna hronična oboljenja, kao što su dijabetes ili oboljenja kardiovaskularnog sistema, mogu da budu nezavisni faktori rizika za pojavu težeg oblika bolesti.
Individualne mere prevencije groznice Zapadnog Nila su usmerene na:
Upotrebu zaštitnih mreža ili komarnika na prozorima i vratima. Zatim isušivanjem izvora stajaće vode i eliminisanjem mesta gde se skupljaju komarci, Dalje, najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.... Najjednostavnija i najbolja metoda prevencije je sprečiti ubod komarca.
Većina komaraca je aktivna u zoru i sumrak, pa treba izbegavati boravak van kuće u ovom periodu ukoliko je to moguće naravno, posebno važi za starije stanovništvo i hronične bolesnike.
Dalje, da bi se što više smanjio broj komaraca, potrebno je uređivati terene odnosno, krčiti i uklanjati vegetaciju koja je sklonište komaraca, isušivati stajaće vode gde god je to moguće (kanali, barice, mrtvaje, crpne stanice, šahtovi...), sanacija terena gde se nagomilavaju atmosferske vode uklanjanje divljih depnija itd.
Akcenat u celoj ovoj priči je da se smanji broj komaraca na biološki minimum pravovremenim larvicidnim tretmanom u cilju smanjenja brojnosti komaraca, kako ne bi dolazilo do pojave oboljenja.
(Tekst je preuzet od IZJZV-centar za kontrolu i prevenciju bolesti)
Pozdravlja Vas Vaša patronažna sestra Duška :)