Svetski dan prevencije samoubistva, 10. septembar 2019. godine:
“RADIMO ZAJEDNO KAKO BI SE PREDUPREDILO SAMOUBISTVO”
Prevencija samoubistva i dalјe ostaje sveprisutni izazov. Svake godine, samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu među lјudima svih uzrasnih dobi. Odgovorno je za preko 800.000 smrtnih slučajeva, što je ekvivalentno jednom samoubistvu svakih 40 sekundi.
U Srbiji je stopa samoubistva iznosila 13,5/100.000 stanovnika 2018. godine, odnosno 949 slučajeva (720 muškaraca naspram 229 žena).
Svaki gubitak života predstavlјa gubitak nečijeg partnera, deteta, roditelјa, prijatelјa ili kolege. Na svako samoubistvo dolazi oko 135 lјudi koji pretrpe intenzivan bol ili su na drugi način pogođeni. To čini 108 miliona lјudi godišnje koji su duboko pogođeni suicidnim ponašanjem. Suicidno ponašanje uklјučuje izvršeno samoubistvo ali i suicidno razmišlјanje i pokušaje samoubistva. Na svako samoubistvo dolazi 25 lјudi koji ga pokušaju i mnogo više onih koji imaju ozbilјna razmišlјanja o suicidu.
Samoubistvo je rezultat konvergencije genetskih, psiholoških, socijalnih, kulturoloških i drugih rizičnih činilaca, ponekad udruženih sa iskustvom traume i gubitka. Ljudi koji oduzmu sebi život predstavlјaju neujednačenu grupu, sa jedinstvenim, složenim i višestrukim uzročnim uticajima koji prethode samom završnom činu. Takva heterogenost predstavlјa izazov za stručnjake koji se bave prevencijom samoubistva. Ovi izazovi se mogu prevazići usvajanjem pristupa u prevenciji koji je na više različitih nivoa i kohezivan.
Sprečavanje samoubistva je često moguće i bilo ko može biti klјučan u tome. Može se uticati na promenu okolnosti kao član zajednice - kao nečije dete, prijatelј, kolega ili komšija. Mnogo je stvari koje možete učiniti svakog dana, ali isto tako i na sam Svetski dan prevencije samoubistva. Možete uticati na povećanje svesnosti o ovoj temi, edukovati sebe ili nekog drugog o uzrocima i upozoravajućim znacima samoubistva, pokazati saosećanje i brigu za one koji su pod određenim rizikom u vašoj zajednici, preispitivati predrasude o samoubistvu, suicidalnom ponašanju i problemima sa duševnim zdravlјem i deliti sopstvena iskustva.
Potreban je izuzetan napor da se spreče samoubistva. Ali ishod ovog truda je trajan, održiv i može imati ogroman uticaj, ne samo na one koji su pod rizikom, već i na njihove bližnje, kolege i celo društvo. Moramo nastojati da razvijamo na-činjenicama-zasnovane mere prevencije samoubistva, koje dosežu do svih lјudi kojima su potrebne. Udruživanje snaga je od najveće važnosti u ovoj prevenciji.
Prevencija samoubistva zahteva napor mnogih: porodica, prijatelјa, kolega, članova zajednice, zdravstvenih radnika, edukatora, sveštenika, političkih i državnih zvaničnika. Takođe, prevencija samoubistva zahteva integrisane strategije koje obuhvataju rad na individualnom i sistemskom nivou, kao i na nivou zajednice. Istraživanja ukazuju na to da bi napori na prevenciji bili mnogo efikasniji ukoliko bi se odvijali na više nivoa, primenom više različitih mera. To zahteva primenu intervencija koje se odvijaju u zajednici i uklјučuju društvene i političke promene, kao i intervencije koje se pružaju direktno individuama. Da bismo postigli naš zajednički cilј u prevenciji suicidnog ponašanja mi (kao javnost, organizacije, zakonodavci i članovi društva) moramo raditi zajednički, na koordinisan način, koristeći multidisciplinaran pristup.
Svako može doprineti sprečavanju samoubistva. Suicidno ponašanje je univerzalno, ne zna za granice, utičući na sve. Milioni lјudi koji su pogođeni suicidnim ponašanjem svake godine imaju jedinstven uvid i spoznaju. Nјihova iskustva su od neprocenjive vrednosti za informisanje o merama prevencije samoubistva i utiču na pružanje podrške suicidnim i njima bliskim osobama. Uklјučivanje osoba koje su preživele pokušaj samoubistva u istraživanja, evaluacije i intervencije treba da bude centralno mesto u radu svake organizacije koja se bavi samoubistvima.
Ove godine se po drugi put 10. septembar, Svetski dan prevencije samoubistva, obeležava pod temom: „Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo“ i ona će se zadržati u kampanjama i naredne godine. Ova tema je izabrana kako bi se istakao suštinski element za efikasnu globalnu prevenciju samoubistva – saradnja. Svi imamo svoju ulogu i samo udruženi možemo se suočiti sa izazovima koje suicidalno ponašanje danas predstavlјa za društvo. Dana 10. septembra pridružite se mnogima širom sveta koji imaju svoju ulogu u prevenciji samoubistva.
Neke od konkretnih mera koje se predlažu za prevenciju samoubistva su sledeće:
- Obuka osoblјa iz primarne zdravstvene zaštite za rano identifikovanje (PHQ-9 skrining-test i specijalistički psihijatrijski pregled), adekvatan pristup lečenju mentalnih poremećaja koji su značajno povezani sa pojavom samoubistva, ali i zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte (primećivanje i reagovanje na ponašanje koje ukazuje da osoba razmišlјa o samoubistvu);
- Kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti (kontrola posedovanja vatrenog oružja, prodaje pesticida, sedativa... ograničenje pristupa mostovima i visokim građevinama sa isticanjem poruka dežurnih tele-apel centara za pomoć u krizi itd);
- Osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. SOS telefonske službe, psihološka savetovališta);
- Rad sa rizičnim grupama (preživeli članovi porodice, adolescenti, zatvorenici...)
- Odgovorno izveštavanje medija o samoubistvu - postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju o samoubistvu. Svakako je potrebno izbegavati objavlјivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je ono izvršeno, izbegavati izveštavanje o detalјima upotreblјenog metoda i nikako senzacionalistički izveštavati o samoubistvu (naslovnica, velika slova, upotreblјavati opis „uspešno izvršeno“ itd).
Šta možete da uradite?
Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volјu za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama.
Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolјe razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.
Budite pažlјiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažalјevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolјe za nju da uradi. To može da je zatvori i udalјi od dalјe komunikacije.
Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.
Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strplјivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlјa o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.
Ako vam osoba kaže da razmišlјa o samoubistvu shvatite je ozbilјno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
Budite strplјivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.
Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavlјajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.
Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošlјivi unutrašnji doživlјaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.
Nažalost, većini lјudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da u svetu gotovo milion lјudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se ne treba ustručavati da ponudite pomoć onome kome je potrebna!
Rečenice koje mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlјa o samoubistvu:
- “Čini mi se da si u poslednje vreme tužan i nesrećan.”
- “Kako se osećaš?”
- “Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolјe?”
- “Da li razmišlјaš o smrti?”
- “Da li razmišlјaš o samoubistvu?”
- “Kako bi to uradio?”
- ”Kada si planirao/-la da to uradiš?”
- ”Da li bi želeo/-la da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?”
Izvor: https://www.iasp.info/wspd2019/
Faktori rizika
Samoubistvo je složena pojava na koju utiče velik broj činilaca. Ipak, suicidalni rizik je veći tamo gde postoji:
mentalni poremećaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremećaj ličnosti ili anksiozni poremećaj;
- alkoholizam i druge zavisnosti od psiho-ktivnih supstanci;
- hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružena sa neizdrživim bolovima i patnjom;
- psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla, neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd, ili razvojnog karaktera - npr. adolescentska kriza);
- pretrplјena trauma ili zlostavlјanje;
- raniji pokušaj samoubistva;
- samoubistvo člana porodice ili prijatelјa.
Znaci upozorenja
U literaturi se često navodi impulsivnost kao jedna od karakteristika osoba koje su izvršile ili pokušale samoubistvo. Međutim, veliki broj pojedinaca koji su izvršili ili pokušali samoubistvo, prethodno su intenzivno razmišlјali o tome, odlučujući se da li da to učine i planirajući kako, kada i gde. Zato je jako važno znati da se znaci ovog procesa često mogu prepoznati i da se može ponuditi ili potražiti pomoć.
Istraživanja su pokazala da 8 od 10 lјudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova:
- promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetlјivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvolјni, nekad uznemireni i hiperaktivni;
- promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled;
- promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more;
- promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu;
- gube interesovanje za prijatelјe, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali;
- mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišlјenoj);
- plaše se gubitka kontrole, da će ‘poludeti’, da će povrediti sebe ili druge;
- opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje;
- nemaju nade za budućnost – ‘nikad mi neće biti bolјe, uvek ću se ovako osećati’;
- loupotreblјavaju droge ili alkohol, intenziviraju pušenje;
- nedavno su izgubili volјenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…);
- sređuju svoje poslove, dugove, pozdravlјaju se sa prijatelјima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari;
- imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva;
- ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…);
- bili su ili jesu žrtve zlostavlјanja (psihičkog, fizičkog ili seksualnog);
- učestvuju u krivičnoj istrazi / odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.
Naravno, svaka od ovih karakteristika, sama po sebi, ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo
(izvor: https://www.centarsrce.org/znaci_upozorenja.php).
Predrasude
Najveće prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. O samoubistvu se govori malo ili kroz sistem predrasuda - tako se suicidne osobe često percipiraju kao kukavice i slabići, grešnici, manipulatori i sl. Ovakvo socijalno obeležavanje (stigmatizacija) dodatno izaziva osećanja srama, straha i krivice kod suicidalnih osoba, što ih sputava da glasno zatraže pomoć. Socijalnim obeležavanjem pogođene su, ne samo suicidalne osobe, već svi koji imaju problema sa mentalnim zdravlјem.
U nastavku su navedene najčešće predrasude o samoubistvu:
• Predrasuda 1: Ako je neko jednom bio suicidalan, ostaće suicidalan zauvek.
Netačno. Osobe koje žele da se ubiju su suicidalne samo ograničeni vremenski period.
• Predrasuda 2: Ako je neko jednom pokušao samoubistvo, mnogo su manje šanse da će opet pokušati da se ubije.
Netačno. Oko 80 % svih izvršenih samoubistava desilo se nakon prethodnih pokušaja.
• Predrasuda 3: Ako je neko rešio da će da se ubije, ništa ga neće zaustaviti.
Netačno. Ambivalencija (neodlučnost u odnosu na život i smrt) je izražena karakteristika suicidalnih pojedinaca. Mnogi od njih ne žele da umru već jednostavno žele da pobegnu iz nepodnošlјive situacije iz koje ne vide ni jedan drugi izlaz.
• Predrasuda 4: Loša je ideja da osobu pitamo da li razmišlјa o samoubistvu. Time bismo joj mogli dati ideju da razmišlјa u tom pravcu.
Netačno. Ljudi često misle da je sigurnije ne pričati o samoubistvu sa osobom koja razmatra tu opciju (ili za koju sumnjamo da pomišlјa da digne ruku na sebe). Naprotiv, razgovor može pomoći suicidalnom pojedincu da obradi teška osećanja i smanji nepodnošlјivu tenziju. Spremnošću da osobu saslušamo, šalјemo poruku da nam je stalo i da želimo da pomognemo.
• Predrasuda 5: Osobe koje pričaju da će se ubiti neće nikad preći sa reči na delo jer im je to samo način da manipulišu drugim lјudima. Oni koji izvršavaju samoubistvo inače ne govore o tome već to jednostavno urade.
Netačno. Većina lјudi koja je izvršila ili pokušala samoubistvo davala je na direktan ili indirektan način nagoveštaje svojoj okolini da razmatra tu opciju. Nema potrebe da krivite sebe ako niste primetili te znake, ali ako ste zabrinuti za nekoga koga znate, možete da se informišete o tome šta možete da učinite da pomognete.
• Predrasuda 6: Ako se depresivna ili suicidalna osoba bolјe oseća, to znači da je problem prošao.
Netačno. Ako neko ko je bio depresivan ili suicidalan odjednom deluje raspoloženije, ne mora da znači da je opasnost prošla. Osoba koja je čvrsto odlučila („prelomila”) da oduzme sebi život, može imati osećaj olakšanja zbog donete odluke. Takođe, ponekad se dešava da nakon prvih pobolјšanja od depresije i povratka energije osoba konačno skupi snage i realizuje svoje suicidalne ideje.
Gde potražiti pomoć?
Obratite se prvo za pomoć svom izabranom lekaru.
U svakom slučaju, recite nekom iz svoje okoline da imate problem.
U našoj zemlјi dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević), na telefon: 011/7777-000, kao i u Centru za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (svakog dana od 17 do 22 časa), putem e-mail-a: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili chat-a na: www.centarsrce.org.