Dr Sonja Popov - pedijatar
U poslednje vreme se u pedijatriji vrlo često govori o zloupotrebi antibiotika, što je postao globalni problem. Sa druge strane, roditelji koji dovedu dete kod lekara budu iznenađeni i nezadovoljni ako iz ordinacije izađu „praznih ruku“, bez antibiotkog sirupa. Oni ne znaju da je lekar detetu, ne prepisavši antibiotik, najverovatnije učinio veliku uslugu. Prekomerno propisivanje antibiotika je dovelo do razvoja sojeva bakterija koji su otporni na terapiju.
Najčešći razlog posete pedijartu su akutne infekcije gornjih disajnih puteva, a čak 95 % njih uzrokovano je virusima. Ovo znači da je upotreba antibiotika u ovim stanjima retko potrebna. Antibiotici se često nepotrebno primenjuju, a i kad se daju s razlogom njihov izbor nije racionalan. Uzimanje antibiotika u situacji kada oni nisu indikovani (virusne infekcije), ne samo da ne koristi, već može dovesti do razvoja otpornosti bakterija na antibiotike, odnosno bakterijske rezistencije. Sve zdrave osobe na površini kože i sluznica imaju saprofitne bakterije koje štite organizam od opasnih mikroorganizama, izazivača bolesti. Kada bolesno dete često i bez razloga uzima antibiotike, saprofiti bivaju uništeni zajedno sa onim bakterijama koje izazivaju bolest. Takođe česta upotreba antibiotika ostavlja naše sluznice bez adekvatne zaštite i otvara put češćim infekcijama.
Antibiotici su lekovi koji spašavaju život, ali svijet je danas suočen s činjenicom da postaju sve otporniji na bakterije jer se troše previše i često zloupotrebljavaju. Mnogi ljudi još nisu svesni činjenice da su antibiotici korisni samo ako se koriste racionalno, a za čovječanstvo je alarmantan podatak da već godinama na tržište ne stižu novi antibiotici jer je njihova proizvodnja vrlo skupa i farmaceutskoj industriji dugoročno neisplativa.
I nemojte biti nesrećni ako vama ili vašem detetu lekar jutros nije prepisao antibiotik za infekciju gornjih disajnih puteva ili za virozu. Statistika kaže da se deci između prve i četvrte godine u većini evropskih država prepisuje 1800 recepata za antibiotike na 1000 dece godišnje, dok je ta brojka u Švedskoj ili Danskoj tek 600, dakle tri puta manja.
Antibiotike treba čuvati za generacije koje dolaze. Nismo toliko sretni da imamo “antibiotik koji leči sve bolesti” i koji kao magični metak ubija samo uzročnika bolesti. Treba znati da antibiotici nisu delotvorni lekovi za svaku infektivnu bolest i svaki antibiotik ne deluje na svaku bakteriju koja je uzročnik bolesti. Svim bakterijama ne treba najaviti rat jer su većina njih dobre i korisne za čoveka i pomažu nam da ostanemo živi i zdravi. One žive u našim sluznicama i na našoj koži, sudeluju u razgradnji hrane i u stvaranju vitamina i treba ih čuvati jer bi bez njih naše telo bilo nezaštićeno. Neopravdanom upotrebom antibiotika možemo ubiti naše “dobre” bakterije i tako omogućiti da se one otporne namnože i uzrokuju tešku bakterijsku infekciju koju je teže lečiti, takvo lečenje je dugotrajnije, koriste se opasniji lekovi koji imaju više neželjenih nuspojava.
Pacijenti najčešće dolaze s virusnom respiratornom infekcijom, a izađu s receptom za antibiotik. Nekad se to desi zbog nemogućnosti brze dijagnostike, nekad zbog pritiska pacijenata koji smatraju da niste dobar lekar ako im ne propišete neki lek. Često lekari u domovima zdravlja nemaju vremena da na pravi način zbrinu sve pacijente. Osnovno je pravilo da se uvek, ako je moguće otkrije uzrok infekcije, a on se otkriva laboratorijskim analizama i odgovarajućim brisevima. Često pacijenti uzmu lek na svoju ruku, piju ga dan-dva i prestanu čim osete olakšanje. Tako ne samo da se ne leče, već upravo stvaraju preduslove da će u sledećem uzimanju tog leka bakterije biti otporne.Ako ne promenimo navike, preti nam opasnost da ostanemo bez izbora u lečenju i pored mnoštva antimikrobnih lekova. Jer, razvio se ogroman broj bakterija otpornih na sve dostupne antibiotike.
Moramo da se ozbiljno posvetimo sprečavanju infekcija – zdravim stilovima života, povećanjem zdravstvene i higijenske kulture, fizičkom kondicijom, pravilnom ishranom. Jer poboljšanjem otpornosti organizma smanjuje se broj infekcija, a time i potreba za antibioticima.
Svi zajedno treba da smanjimo upotrebu antibiotika, a lekarima treba da se omogući brzo testiranje da bi uvideli da li je bolest virusnog ili bakterijskog porekla kako bi znali dali su antibiotici uopšte potrebni u lečenju.