Dr Sonja Popov - pedijatar
Zbog normalnih varijacija u telesnoj temperaturi, ne postoji jedinstvena vrednost koja definiše povišenu temperaturu. Međutim prihvaćene vrednosti povišene temperature su:
- Rektalna temperatura iznad 38 °C
- Oralna temperatura iznad 37.8 °C
- Aksilarna temperature iznad 37.2 °C
- Temperature timpanične membrane preko 38°C u rektalnom modu ili 37,5°C u oralnom modu
- Čeona temperature iznad 38 °C
Idealnan metod merenja telesne temperature kod dece treba da je ekonomičan, jednostavan i brz i ne treba da uzrokuje nelagodnost kod deteta. Najčešće se meri na lako dostupnim mestima kao što su pazuh, usna duplja, rectum ili uvo (timpanična membrana).
Rektalno merenje temperature je najpribližnije centralnoj temperature. Ovaj način merenja se ne preporučuje kod novorođenčadi, onkoloških bolesnika, kod dece sa prolivom, neutropenijom i imunološkim poremećajuma. Opšteprihvaćeno je da je aksilarna temperature za 0,5°C niža od rektalne, mada tačna konverzija nije precizno ustanovljena.
Merenje aksilarne temperature je jednostavno, komforno za dete. Potrebno je poštovati pravila vezana za tip termometra i trajanje merenja.
Merenje oralne temperature ima promenjivu preciznost i može biti pod uticajem brojnih faktora kao što je upala sluznice usne duplje, unos toplih ili hladnih jela/napitaka, temperature vazduha i frekvence disanja. Osim toga podrazumeva u značajnu saradnju deteta.
Timpanično merenje temperature pomoću infracrvenih termometara se smatra za najpouzdanjie, ali zakrivljenost ušnog kanala kod novorođenčeta, prisustvo cerumena i infekcija ušnog kanala mogu uticati na merenje.
Živini termometri se više ne preporučuju. Digitalni termometri su povoljni, široko dostupni, precizni ukoliko se postupa po uputstvu za upotrebu. Digitalni termometri u obliku cucle i termometri koji rade na principu tečnih kristala (npr. čeoni) nisu pouzdani.
U kućnim uslivima se preporučuje merenje aksilarne temperature digitalnim termometrom za svu decu.
Preporuka je da se telesna temperatura “obara” ako prelazi 38,5°C, merena aksilarno (prema vodiču Svetske zdravstvene organizacije preko 39°C merena aksilarno). Važeće preporuke se retko poštuju zbog straha od febrilnih konvulzija.
Paracetamol i ibuprofen su lekovi koji se preporučuju kao antipiretici u dečjem uzrastu. Primena acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje kod dece mlađe od 15 godina.
Paracetamol se daje u preporučenoj dozi, računatoj na telesnu masu deteta (u konsultaciji sa lekarom), na svakih 4-6 h po potrebi. Početak delovanja se očekuje u roku od 30 – 60 minuta. Poželjna je oralna primena paracetamola, a rektalna u slučaju nemogućnosti oralne primene (npr. povraćanje).
Ibuprofen se daje u preporučenoj dozi, računatoj na telesnu masu deteta (u konsultaciji sa lekarom), na svakih 6-8 h po potrebi. Ispitivanja su pokazala da je antipiretički efekat ibuprofena brži i efikasniji od paracetamola. Ne preporučuje se do uzrasta 6 meseci.
Kao fizička metoda za skidanje povišene telesne temperature se preporučuju mlake (ne hladne) kupke. Potrebno je dete kvasiti bar 10 minuta, a postupak ponavljati svakih pola sata.
Posebno obratiti pažnju na adekvatnu hidraciju febrilnog deteta, često nuditi tečnost.