Dr Sonja Popov - pedijatar

     Majčino mleko predstavlja prirodni produkt maksimalno prilagođen fiziološkim potrebama i mogućnostima humanog novorođenčeta i odojčeta. Pored idealnog nutritivnog sastava ono raspolaže i brojnim nenutritivnim činiocima koji kompenzuju fiziološku nezrelost deteta u ovoj fazi rasta i razvoja. Dobro je poznato da majčino mleko štiti dete od različitih infekcija, pre svega od gastrointestinalnih i respiratornih, kao i alergijskih manifestacija.

     Dokazano je da majčino mleko i dojenje štite od nekih hroničnih bolesti tokom čitavog života, kao što su dijaberes tip 1, ulcerozni kolitis, Crohn-ova bolest. Osim toga dojenje predstavlja najpraktičniji i najjeftiniji vid ishrane i deluje stimulativno na psihoemotivni razvoj i adekvatno formiranje lica i usne duplje deteta. Osim toga dojenje smanjuje rizik od postpartalne hemoragije majke, depresije, premenopauzalnog karcinoma dojke i janika.

      Američka akademija za pedijatriju insistira da dojenje treba sprovoditi najmanje do kraja prve godine po rođenju. Ishrana na majčinim grudima je posebno značajna za decu alergiske konstitucije, kao i onu koja žive u lošim higijenskim i materijalnim uslovima. U nedostatku majčinog mleka za dohranu ili ishranu odojčeta se daju adaptira ne mlečne formule. To se pre svega odnosi na formule kravljeg mleka. Obično kravlje, kozje i ovčije mleko se, zbog čitavog niza nedostataka, ne savetuje detetu u prvoj godini po rođenju. Zato ne štedite svoje grudi...

       Prema preporukama Američke akademije za pedijatriju, Evropskog udruženja za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu i Sekcije za pedijatriju Evropske akademije za alergologiju i kliničku imunologiju iz 2008. godine, jelovniku odojčeta se između navršenih 4-6 meseci dodaje i nemlečna ishrana. Osim iscrpljenja prenatalno stečenih rezervi u mikroelementima, kao i većeg nutritivnog zahteva uopšte, postepeno uvođenje nemlečne hrane u ovom uzrastu, bilo da je reč o prirodno ili veštačko hranjenom odojčetu, kao i onom sa porodičnim opterećenjem alergijom, predtavlja pravovremeni period za uspostavljanje njene antigene tolerancije.

    Na osnovu prethodno iznetog može se zaključiti da je prirodna ishrana najoptimalniji način prevencuje alergijskih, autoimunih i endokrino metaboličkih poremećaja u detinjstvu i odtaslom dobu.

Mali je broj poremećalja zdravlja dece i mjki koje predstavljaju kontraindikaciju za dojenje:

Stanja majke koja nalažu apsolutni prekid dojenja:

• Infekcija virusom HIV (SIDA)
• Maligne bolesti
• Psihoze
• Aktivna tuberkuloza

Stanja majke koja zahtevaju privremeni prekid djenja:

• Teške bolesti (npr. sepsa)
• Herpes simplex tip 1, kada postoje herpetične promene na koži grudi. Dojenje izbegavati dok se kožne promene ne saniraju.
• Varicella majke
• Kontraindikovani lekovi koje majka mora da prima (npr. radioaktivni jod, citostatici, imunosupresivi, hloramhenikol, tetraciklini, tiouracil i dr.) Dojenje treba odložiti i do dva meseca posle prekida uzimanja nekih lekova.

Zabrinjavajuća stanja koja ne zahtevaju prekid dojenja:

• Apsces na dojci: dojenje može da se produži na zdravoj dojci, dojenje na bolesnoj dojci se nastavlja nakon vidljivog efekta intenzivnog tretmana.
• Mastitis:dojenje može da se produži na zdravoj dojci
• Hepatitis B pozitivan status majke:odmah posle rođenja dati novorođenčetu vakcinu i hepatitis B immunoglobulin te se može početi sa dojenjem.
• Hepatitis C majke: nema jakih dokaza da koristi prekid dojenja.
• Korišćenje supstancija koje izazivaju zavisnost: majci dati podršku za prekid i lečenje. Pri korišćenju kanabisa izbegavati dojenje, jer nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima. Ima podataka da je nivo u mleku 10 puta veći od nivoa u plazmi majke. Kofein je verovatno bezbedan, zbog niskog nivoa izlučivanja u mleku, ali su uočeni iritabilnost i nemir deteta zbog dužeg poluživota. Etanol u malim dozama kao i povremena upotreba nema dugoročnih efekata. Hronična upotreba alkohola je povezana sa narušenim psihomotornim razvojem deteta. Dojenje ne treba dozvoliti bar 1-2 h posle uzimanja alkohola (25 ml). Treba savetovati prekid pušenja, jer je nikotin dugoročna opasnost po zdravlje deteta. Upotreba nikotinskih flastera kod majke je manje štetna u poređenju sa pušenjem.

Stanja novorođenčeta koja nalažu prekid dojenja:

• Galaktozemija (specijalna formula bez galaktoze).
• Kongenitalna alaktazija
• Hiperamonijemije
• Maple syrup urine disease (specijalna formula bez leucina, izileucina i valina).
• Fenilketonurija (specijalna formula bez fenilalanina), mogu se dati male porcije majčinog mleka ali pažljivo.
• Kongenitalni rascep usne i nepca.

Najčešči problemi koji kompromituju uspešnu ishranu su:

• Frenulum linguae brevis
• Devijacije nazlnih struktura
• Prematuritet
• Kongenitalne infekcije: sepsa meningitis
• Hromozomopatije i sindromi

      I još jednom razlozi u prilog dojenju: optimalan biohemijski sastav prilagođen potrebama novorođenčeta i mladog odojčeta, optimalno varenje majčinog mleka, zaštita deteta od infekcije, prevencija alergije, potsticanje emotivne veze majka-dete, najjeftinije.